Viski za početnike: Kako izabrati prvu bocu bez komplikovanja

Septembar je mesec prelaza. Lagani letnji kokteli još nisu potpuno nestali sa stolova, ali svežije večeri polako vraćaju interesovanje za pića sa nešto više karaktera. Upravo tada mnogi ponovo posežu za viskijem.

Ali šta ako tek ulazite u svet ovog destilata?

Police pune različitih boca mogu delovati prilično komplikovano. Scotch, bourbon, Irish whiskey, single malt, blended, rye, peated, 10, 12, 15 ili 18 godina – već posle nekoliko etiketa može izgledati kao da je za kupovinu dobre boce potrebno završiti mali kurs.

U stvarnosti je mnogo jednostavnije.

Za početak nije potrebno da znate sve o viskiju. Potrebno je da razumete nekoliko osnovnih razlika i, još važnije, da otkrijete koji tip ukusa vama odgovara.

Jer najskuplji ili najpoznatiji viski nije automatski najbolji viski za vas.

Šta je zapravo viski?

U najširem smislu, viski je destilat koji se proizvodi od fermentisanih žitarica, destiluje i zatim sazreva u drvenim buradima, uz konkretna pravila koja zavise od zemlje i kategorije.

U proizvodnji se mogu koristiti različite žitarice – uključujući ječam, kukuruz, raž i pšenicu.

Upravo izbor sirovine, način proizvodnje, vrsta destilacije, burad, dužina sazrevanja i područje porekla utiču na karakter koji će završiti u čaši.

Zato viski može biti izrazito mekan i sladak, voćan, začinski, drvenast ili intenzivno dimljen.

Drugim rečima, ako ste jednom probali viski koji vam se nije dopao, to ne znači nužno da ne volite viski.

Možda samo niste probali stil koji vam odgovara.

Whisky ili whiskey – zašto postoje dva načina pisanja?

Jedna od prvih nedoumica obično se pojavljuje već u nazivu.

Na nekim bocama piše whisky, a na drugim whiskey.

U praksi ćete najčešće videti „whisky“ kod škotskih i kanadskih proizvoda, dok se „whiskey“ tradicionalno koristi za irske i veliki deo američkih viskija.

Zato Scotch nosi oznaku whisky, dok ćete kod irskih proizvoda uglavnom videti Irish whiskey.

Razlika u slovu „e“ nije pokazatelj kvaliteta – reč je pre svega o jezičkoj i regionalnoj tradiciji.

Scotch whisky – mnogo više od dimljenog viskija

Jedna od najvećih zabluda početnika jeste da je svaki škotski viski izrazito dimljen.

Nije.

Scotch whisky predstavlja veoma široku kategoriju, a unutar nje postoje velike razlike u stilu.

Neki škotski viskiji mogu biti:

• voćni,
• cvetni,
• medni,
• kremasti,
• začinski,
• orašasti,
• dimljeni,
• morski.

Zbog toga Scotch ne treba odbaciti samo zato što ste jednom probali intenzivno dimljen viski.

Ako ste početnik, blaži i voćniji škotski stil može biti mnogo pristupačniji uvod.

Single malt – šta zapravo znači?

Izraz single malt često se povezuje sa kvalitetom i premium viskijem, ali njegovo značenje je konkretnije.

Kod Scotch whiskyja, single malt označava viski proizveden u jednoj destileriji od vode i sladovanog ječma, uz destilaciju u tradicionalnim pot still kazanima.

„Single“ dakle ne znači da viski dolazi iz jednog bureta.

Jedan single malt može biti kombinacija sadržaja više buradi iz iste destilerije.

Single malt viskiji mogu imati veoma različite karaktere, od lakih i voćnih do izrazito dimljenih.

Zbog toga sama oznaka „single malt“ još uvek ne govori da li će vam se konkretna boca dopasti.

A šta je blended Scotch whisky?

Blended Scotch je kombinacija jednog ili više single malt Scotch whiskyja sa jednim ili više single grain Scotch whiskyja.

Blended viskiji često su napravljeni tako da pruže uravnotežen i konzistentan ukus.

Upravo zato mogu biti veoma dobar početak za nekoga ko tek upoznaje kategoriju.

Nemojte praviti grešku i automatski zaključiti:

single malt = dobar
blended = loš

To jednostavno nije pravilo.

Postoje vrhunski blendovi i prosečni single maltovi, kao što postoje i izuzetni single malt viskiji.

Mnogo je važnije kako je konkretan proizvod napravljen i kakav profil ukusa tražite.

Irish whiskey – odlična početna stanica

Ako želite da prvi susret sa viskijem bude pitak i pristupačan, irski whiskey može biti odlična kategorija za istraživanje.

Mnogi irski stilovi poznati su po relativno glatkom, voćnom i pristupačnom karakteru, mada je sama kategorija znatno šira i raznovrsnija.

Možete pronaći note poput:

• vanile,
• meda,
• jabuke,
• kruške,
• karamela,
• začina.

Zbog takvog profila određene irske etikete mogu biti vrlo zahvalne za početnike koji još nisu navikli na intenzitet viskija.

Mogu se piti samostalno, sa ledom ili koristiti u jednostavnim koktelima.

Bourbon – za one koji vole vanilu i karamel

Ako volite toplije, slađe profile, sledeća stanica može biti američki bourbon.

Da bi se whiskey u SAD označio kao bourbon, između ostalog mora biti proizveden od mešavine žitarica koja sadrži najmanje 51% kukuruza i odležavati u novim opaljenim hrastovim posudama.

Upravo kombinacija kukuruza i novog opaljenog drveta doprinosi prepoznatljivom profilu mnogih bourbona.

Često se mogu pojaviti arome:

• vanile,
• karamele,
• hrasta,
• začina,
• pečenih ili slatkastih tonova.

Naravno, svaki bourbon je drugačiji, ali ako vam izrazito suvi ili dimljeni viskiji nisu privlačni, ova kategorija može biti zanimljivija.

Rye whiskey – malo više začina

Raž može doneti drugačiji karakter.

Rye whiskey često povezujemo sa začinskijim, življim profilom, zbog čega može biti zanimljiv ljudima koji žele nešto manje slatko i nešto izraženije.

Za potpunog početnika možda nije uvek prvi izbor, ali nakon što probate nekoliko blažih stilova, rye može biti odličan sledeći korak.

Posebno je važan i u klasičnim koktelima.

Šta je peated whisky?

Ako vam neko kaže da viski „ima ukus dima“, vrlo je moguće da govori o stilu kod kojeg je treset imao ulogu u procesu proizvodnje.

Takvi viskiji mogu imati arome koje asociraju na:

• dim,
• pepeo,
• zemlju,
• morski vazduh,
• lekovite ili jodne tonove.

Za neke ljude prvi susret sa takvim viskijem predstavlja ljubav na prvi gutljaj.

Za druge je iskustvo potpuno suprotno.

Zbog toga intenzivno dimljen viski možda nije najbezbedniji izbor za prvu bocu ako još ne znate da volite takav profil.

O peated whiskyju ćemo detaljnije govoriti u jednom od narednih tekstova, jer ova kategorija zaslužuje poseban vodič.

Da li je stariji viski uvek bolji?

Još jedan čest mit.

Na etiketi vidite 12, 15 ili 18 godina i logično pretpostavite da je veći broj automatski bolji.

Starost jeste važan podatak, ali nije univerzalna ocena kvaliteta.

Kod Scotch whiskyja, ako boca nosi oznaku starosti, ona se odnosi na najmlađi viski korišćen u proizvodu.

Dužim sazrevanjem viski može dobiti više uticaja drveta i razviti drugačiju kompleksnost, ali to ne znači da će vam se automatski više dopasti.

Neko može preferirati življi desetogodišnji viski, dok će drugome više odgovarati karakter starije etikete.

Zato ne kupujte godine.

Kupujte stil koji volite.

Kako onda izabrati prvi viski?

Najlakše je da krenete od ukusa koje već poznajete.

Ako volite slađe ukuse

Potražite profile u kojima se pominju:

• vanila,
• karamela,
• med,
• zrelo voće.

Bourbon ili određeni irski viskiji mogu biti dobar pravac.

Ako volite lagana i voćna pića

Pogledajte blaže irske whiskeyje ili voćnije Scotch stilove.

Ako volite začine

Rye ili određeni bourboni mogu biti zanimljivi.

Ako volite dimljene ukuse

Tada se možete upustiti u svet peated Scotch whiskyja.

Ako već pijete konjak ili odležali rum

Možda će vam odgovarati bogatiji viskiji sa izraženijim uticajem buradi, notama suvog voća, vanile i začina.

Ovo je mnogo korisniji pristup od pitanja: „Koji je najbolji viski?“

Kako se pravilno pije viski?

Kratak odgovor je – onako kako vam prija.

Ipak, ako prvi put degustirate novu bocu, vredi je prvo probati bez dodataka.

Sipajte malu količinu u čašu.

Nemojte odmah popiti veliki gutljaj.

Prvo obratite pažnju na aromu. Držite čašu malo dalje od nosa i polako je približavajte.

Zatim uzmite mali gutljaj.

Obratite pažnju na tri stvari:

prvi ukus – šta osećate odmah?

sredinu – kako se ukus razvija?

završnicu – šta ostaje nakon gutljaja?

Možda ćete prepoznati vanilu, voće, karamelu, drvo, začine ili dim.

A možda prvi put nećete prepoznati ništa konkretno.

I to je sasvim normalno.

Degustacija se uči iskustvom.

Viski sa ledom – da ili ne?

Ako vam tako više prija – da.

Ipak, ako pokušavate da upoznate novu bocu, prvo je probajte bez leda.

Hladnoća može smanjiti intenzitet određenih aroma, dok topljenje leda postepeno razblažuje piće.

Nakon prvog gutljaja možete dodati veliku kocku leda i uporediti rezultat.

Možda vam se više dopadne.

To nije „pogrešan“ način konzumacije.

A nekoliko kapi vode?

Ovo je veoma zanimljiv eksperiment.

Dodavanje male količine vode može promeniti način na koji doživljavamo aromu i alkohol.

Posebno kod viskija sa višim procentom alkohola, nekoliko kapi vode može učiniti određene arome pristupačnijim.

Ključna reč je – nekoliko.

Cilj nije da napravite razvodnjen viski, već da istražite kako se menja u čaši.

Koja čaša je najbolja?

Ako samo želite da uživate u piću, klasična niska whisky čaša sasvim je dovoljna.

Ako želite ozbiljnije da istražujete aromu, čaša sa užim gornjim delom može pomoći da se mirisi koncentrišu.

Za početak ipak nema potrebe da kupujete posebnu kolekciju čaša.

Dobra boca i malo pažnje mnogo su važniji.

Prva kućna degustacija viskija

Ako želite da otkrijete koji stil vam odgovara, odlična ideja je mala degustacija tri različita viskija.

Na primer:

1. Irish whiskey – za blaži početak
2. Bourbon – za toplije, slađe tonove
3. Scotch whisky – za drugačiji karakter

Sipajte male količine.

Prvo probajte svaki bez leda.

Zapišite koji vam je najprijatniji i zašto.

Nakon toga možete dodati nekoliko kapi vode ili led i ponoviti degustaciju.

Za jedno veče već ćete naučiti mnogo više o sopstvenom ukusu nego čitanjem deset lista „najboljih viskija“.

Šta jesti uz viski?

Viski može biti odličan partner hrani.

Uz blaže i voćnije stilove možete probati:

• blage sireve,
• orašaste plodove,
• suvo voće.

Uz bourbon mogu biti zanimljivi:

• karamelizovani deserti,
• pekan i drugi orašasti plodovi,
• čokolada.

Bogati Scotch stilovi mogu dobro funkcionisati uz:

• zrelije sireve,
• dimljenu hranu,
• tamnu čokoladu.

Kod intenzivno dimljenih viskija možete eksperimentisati sa dimljenim sirevima i mesom.

Ne postoje apsolutna pravila – cilj je pronaći kombinaciju u kojoj ni hrana ni viski ne uništavaju ukus onog drugog.

Koliko treba potrošiti na prvu bocu?

Ne morate početi premium kolekcionarskom etiketom.

Za prvu bocu mnogo je važnije izabrati reprezentativan primer stila koji želite da upoznate.

Kada otkrijete šta vam odgovara, možete polako prelaziti na kompleksnije ili skuplje etikete.

To je i finansijski i gastronomski mnogo smisleniji način istraživanja.

Na Drink Marketu možete uporediti različite kategorije viskija i krenuti od stila koji odgovara ukusu koji već imate – umesto da prvu bocu birate samo prema ceni, ambalaži ili popularnosti brenda.

Septembar kao početak whisky sezone

Viski se, naravno, može piti tokom cele godine.

Ipak, početak jeseni ima posebnu atmosferu koja mu odgovara.

Večeri postaju nešto svežije, druženja se polako sele sa otvorenih terasa u intimniji ambijent, a potreba za ledenim i izrazito citrusnim pićima počinje da ustupa prostor toplijim aromama.

To ne znači da odmah morate posegnuti za najtežim i najdimljenijim Scotchom.

Septembar je idealan upravo za istraživanje.

Jedne večeri probajte irski whiskey. Sledeće otvorite bourbon. Zatim uporedite sa Scotchom.

Tako se ukus razvija prirodno.

Ne postoji jedan „najbolji viski za početnike“

Kada tek ulazite u svet viskija, najvažnije je da zaboravite ideju da postoji jedna boca koju svaki početnik mora da kupi.

Ne postoji.

Osoba koja voli vanilu i karamel verovatno neće imati isti prvi izbor kao neko ko obožava dimljene ukuse.

Zato krenite od sebe.

Razmislite koje arome već volite, izaberite stil koji im je blizak i probajte viski polako – prvo bez dodataka, zatim sa nekoliko kapi vode ili ledom ako želite.

Nemojte juriti godine na etiketi, cenu ili status boce.

Prva dobra boca viskija nije ona koja najviše impresionira druge.

To je ona zbog koje poželite da probate sledeću.