Vermut se vraća: Piće koje više nije samo sastojak koktela

Septembar je mesec prelaza. Vreli letnji dani polako ostaju iza nas, večeri postaju prijatnije, a spontana druženja na terasama dobijaju nešto mirniji ritam. Menja se i ono što biramo za čašu. Upravo u tom periodu jedno pomalo zaboravljeno piće ponovo dolazi u prvi plan – vermut.

Mnogi ga poznaju prvenstveno kao sastojak Martini koktela, Manhattana ili Negronija. Boca vermuta često završi u kućnom baru upravo zbog jednog recepta, nakon čega mesecima ostaje gotovo netaknuta.

A to je šteta.

Vermut je mnogo više od pomoćnog sastojka za koktele. U pitanju je aromatizovano vino sa sopstvenom tradicijom, velikim rasponom stilova i dovoljno karaktera da se bez problema posluži samostalno.

U Italiji, Španiji i Francuskoj kultura ispijanja vermuta odavno postoji. Čaša dobro rashlađenog vermuta, nekoliko kockica leda, kriška citrusa i mali zalogaji mogu predstavljati čitav aperitivni ritual.

Zato je vreme da bocu iz zadnjeg dela kućnog bara vratimo tamo gde pripada – na sto.

Šta je zapravo vermut?

Najjednostavnije rečeno, vermut je aromatizovano vino.

Osnova je vino kojem se dodaju alkohol, bilje, začini i drugi aromatični sastojci. Recepture se razlikuju od proizvođača do proizvođača i često predstavljaju važan deo identiteta određenog brenda.

U različitim vermutima mogu se pojaviti note:

• pelina,
• citrusa,
• korijandera,
• cimeta,
• karanfilića,
• kamilice,
• vanile,
• različitog korenja,
• začinskog i aromatičnog bilja.

Upravo kombinacija vina i botanicals daje vermutu karakter koji ga odvaja i od klasičnog vina i od destilata.

Vermut zato ne treba posmatrati kao „slabiji alkohol“ ili dodatak drugim pićima.

On predstavlja zasebnu kategoriju.

Odakle dolazi naziv vermut?

Istorija aromatizovanih vina mnogo je starija od savremenog vermuta. Dodavanje lekovitog i aromatičnog bilja vinu praktikovano je vekovima.

Sam naziv vermut povezuje se sa nemačkom rečju Wermut, koja označava pelin – biljku koja ima važnu istorijsku ulogu u ovoj kategoriji.

Savremeni komercijalni vermut snažno se razvio u Evropi, posebno u Italiji i Francuskoj, gde su vremenom nastali različiti stilovi.

Torino je posebno značajan kada govorimo o italijanskoj tradiciji vermuta, dok je Francuska snažno povezana sa razvojem suvih stilova.

Danas se vermut proizvodi širom sveta, ali italijanska i francuska tradicija i dalje predstavljaju važne referentne tačke.

Crveni vermut – bogat, začinski i prepoznatljiv

Kada neko kaže „vermut“, mnogi prvo pomisle na crveni, odnosno rosso stil.

Crveni vermut najčešće ima bogatiji i slađi karakter.

U aromama se mogu pronaći:

• karamela,
• vanila,
• začini,
• sušeno bilje,
• citrusna kora,
• gorkaste note.

Upravo spoj slatkoće i gorčine čini ga veoma zanimljivim.

Može se piti samostalno, sa ledom i citrusom, ali je istovremeno važan sastojak nekih od najpoznatijih koktela na svetu.

Negroni, na primer, kombinuje gin, crveni vermut i bitter aperitiv.

Manhattan spaja whiskey i slatki vermut uz bitter.

Međutim, kvalitetan rosso ne morate sakriti iza drugih sastojaka. Rashladite ga, sipajte preko leda i dodajte krišku pomorandže.

Dobićete jednostavan aperitiv sa iznenađujuće mnogo karaktera.

Suvi vermut – elegantna i ozbiljnija strana

Dry vermouth, odnosno suvi vermut, uglavnom ima manje slatkoće i izraženiji biljni karakter.

Posebno ga povezujemo sa jednim od najpoznatijih koktela svih vremena – Dry Martinijem.

Gin i dry vermouth čine osnovu ovog klasika, dok proporcije mogu značajno promeniti karakter pića.

Ali ponovo – suvi vermut ne postoji samo zbog Martinija.

Dobro rashlađen može se poslužiti kao aperitiv, posebno ako volite suvlje, biljne i manje slatke profile.

Uz masline, bademe, morske plodove ili jednostavne slane zalogaje može biti izuzetno prijatan početak večere.

Beli vermut – između svežine i slatkoće

Bianco ili blanc vermut predstavlja još jedan veoma zanimljiv stil.

Vizuelno je svetao, ali po ukusu ne mora biti suv.

Naprotiv, mnogi beli vermuti imaju primetnu slatkoću, uz cvetne, vanilaste, citrusne i biljne arome.

Zbog toga su veoma pristupačni ljudima koji tek počinju da istražuju kategoriju.

Jedan od najjednostavnijih načina serviranja jeste:

beli vermut + led + soda + kriška limuna.

Dobijate lagano, aromatično i osvežavajuće piće koje je posebno prijatno tokom prelaza iz leta u jesen.

Kako se pije vermut?

Najvažnija stvar koju treba zaboraviti jeste ideja da vermut mora završiti u koktelu.

Ne mora.

Postoji nekoliko odličnih načina da ga poslužite.

Čist i rashlađen

Jednostavno rashladite vermut i sipajte ga u manju vinsku ili odgovarajuću aperitivnu čašu.

Ovo je najbolji način da prvi put upoznate njegov pravi karakter.

Sa ledom

Nekoliko većih kockica leda učiniće ga još osvežavajućim.

Ovaj način posebno odgovara toplijim septembarskim popodnevima.

Sa sodom

Mala količina soda vode produžava piće i čini ga lakšim.

Dobro rešenje za duža druženja i aperitiv pre večere.

Sa tonikom

Vermut i tonik predstavljaju jednostavnu alternativu klasičnom Gin & Tonicu.

Dobijate aromatično piće sa nižim udelom alkohola od mnogih klasičnih koktela.

Citrus pravi veliku razliku

Ako vermut servirate samostalno, jednostavan garnish može značajno promeniti doživljaj.

Uz crveni vermut probajte pomorandžu.

Uz suvi vermut možete koristiti limun.

Kod belog vermuta lepo funkcionišu limun ili grejp, u zavisnosti od njegovog aromatskog profila.

Kora citrusa posebno je zanimljiva jer eterična ulja mogu naglasiti postojeće arome pića.

Ali kao i kod Gin & Tonica, nema potrebe preterivati.

Vermut već sadrži kompleksan spoj aromatičnih sastojaka. Cilj garnisha je da ga dopuni, ne da ga pretvori u voćnu salatu.

Vermut i aperitivo kultura

Da bismo razumeli vermut, korisno je razumeti i ideju aperitiva.

Aperitiv nije samo piće pre večere.

U mediteranskoj kulturi to je mali ritual prelaska iz radnog dela dana u vreme za odmor, hranu i druženje.

Piće je često praćeno jednostavnim zalogajima:

• maslinama,
• sirevima,
• suhomesnatim proizvodima,
• orašastim plodovima,
• krekerima,
• brusketama.

Vermut se u takvu atmosferu savršeno uklapa.

Ne traži komplikovanu pripremu, može se piti polako i ima dovoljno karaktera da prati hranu bez potrebe za jakim destilatom.

Zato je čaša vermuta sa ledom odličan izbor za ranu večernju terasu tokom septembra.

Vermut i hrana – šta najbolje funkcioniše?

Pošto je aromatičan, vermut može biti vrlo zanimljiv partner hrani.

Uz crveni vermut

Probajte:

• zrelije sireve,
• pršutu i druge suhomesnate proizvode,
• masline,
• pečurke,
• orašaste plodove.

Njegova slatko-gorka struktura dobro funkcioniše uz slane i intenzivnije ukuse.

Uz suvi vermut

Odlični partneri mogu biti:

• morski plodovi,
• masline,
• bademi,
• lagani sirevi,
• slani krekeri.

Uz beli vermut

Možete probati:

• mlade sireve,
• voće,
• lagane bruschette,
• bademe,
• blago začinjene zalogaje.

Negroni – vermut u jednom od najvećih klasika

Ako želite da vidite koliko je vermut važan za strukturu koktela, napravite Negroni.

Klasična formula je veoma jednostavna:

• gin,
• crveni slatki vermut,
• bitter aperitiv.

Upravo jednostavnost otkriva važnost svakog sastojka.

Ako promenite vermut, promenićete i karakter čitavog koktela.

Jedan može doneti više vanile i slatkoće, drugi izraženije biljne note, treći više začina.

Zato barmeni vermut ne posmatraju samo kao nešto što se dodaje ginu.

On je ravnopravan deo recepta.

Manhattan – drugačija uloga istog pića

U Manhattanu slatki vermut ulazi u potpuno drugačiji svet.

Umesto gina i gorkog aperitiva, ovde se kombinuje sa whiskeyjem i bitterom.

Vermut ublažava snagu destilata i dodaje biljne, začinske i slatkaste tonove.

Rezultat je ozbiljniji, topliji koktel koji posebno odgovara početku jeseni.

Ako tokom septembra polako prelazite sa letnjih Spritzeva prema bogatijim koktelima, Manhattan može predstavljati zanimljiv sledeći korak.

Martini – koliko vermuta je dovoljno?

Malo je koktela oko kojih postoji toliko rasprava kao oko Martinija.

Odnos gina i vermuta može se drastično razlikovati.

Neki vole veoma suv Martini sa minimalnom količinom vermuta. Drugi preferiraju balansiraniju kombinaciju u kojoj se aromatičnost vermuta jasno oseća.

Upravo tu dolazimo do zanimljive stvari:

Ako koristite kvalitetan vermut, nema razloga da ga tretirate kao sastojak koji treba gotovo potpuno ukloniti iz recepta.

Probajte različite proporcije.

Možda ćete otkriti da vam se Martini više dopada kada vermut zapravo možete da osetite.

Jedna važna stvar: vermut treba čuvati u frižideru

Ovo je verovatno najvažniji praktičan savet iz celog teksta.

Vermut je na bazi vina.

To znači da se nakon otvaranja ponaša drugačije od viskija, gina ili ruma.

Otvorena boca viskija može dugo stajati pravilno zatvorena, dok vermut postepeno oksidira.

Zato ga nakon otvaranja treba držati u frižideru i dobro zatvoriti.

Ako ste do sada imali bocu vermuta koja je šest meseci stajala otvorena na polici kućnog bara, vrlo je moguće da niste pili proizvod u stanju u kojem je trebalo da bude.

I možda je upravo to razlog što vam vermut nikada nije bio naročito zanimljiv.

Kako izabrati prvi vermut?

Ako tek ulazite u kategoriju, krenite od pitanja kakva pića inače volite.

Volite slađe i začinske ukuse?
Počnite od crvenog vermuta.

Volite suva bela vina i biljne note?
Probajte dry vermouth.

Želite nešto mekše, aromatično i lako za serviranje?
Bianco može biti odličan početak.

Još bolja ideja je da kupite dve različite vrste i uporedite ih.

Tek tada postaje jasno koliko se pića koja nose naziv „vermut“ mogu razlikovati.

Vermut kao deo kućnog bara

Ako želite funkcionalan kućni bar, vermut je gotovo nezaobilazan.

Sa jednom bocom gina, jednom bocom whiskeyja, crvenim i suvim vermutom već možete napraviti nekoliko velikih klasika.

Dodajte bitter aperitiv i mogućnosti postaju još veće.

Ali nemojte kupovati vermut samo zato da biste jednom napravili Martini.

Koristite ga i samostalno.

Čaša vermuta sa ledom zahteva nekoliko sekundi pripreme, a pruža potpuno drugačije iskustvo od klasičnih destilata.

Na Drink Marketu možete istražiti različite stilove vermuta i birati prema tome da li vam je potreban za koktele, aperitiv ili želite da prvi put ozbiljnije upoznate ovu kategoriju.

Zašto se vermut ponovo vraća u fokus?

Savremena kultura pića poslednjih godina sve više vraća pažnju na klasične aperitive i jednostavnije načine konzumacije.

Ne mora svako piće sadržati pet destilata, tri sirupa i komplikovanu dekoraciju.

Ponekad su kvalitetan proizvod, led i citrus sasvim dovoljni.

Vermut se savršeno uklapa u taj pristup.

Ima kompleksnost vina, aromatičnost botanicals-a i dovoljno raznovrsnosti da se prilagodi različitim prilikama.

Uz to, omogućava i nešto laganiji stil druženja od večeri zasnovane isključivo na jakim destilatima.

Septembar je idealan mesec za vermut

Postoji nešto u vermutu što savršeno odgovara septembru.

Još uvek želimo led i osveženje, ali više ne tražimo samo tropske ukuse i izrazito voćne letnje koktele.

Crveni vermut donosi prve začinske i toplije tonove.

Dry vermouth zadržava svežinu.

Bianco ostaje negde između.

Drugim rečima, baš kao i septembar, vermut se nalazi između dve sezone.

Tokom toplog popodneva poslužite ga sa ledom i sodom. Uz večeru ga kombinujte sa malim zalogajima. A kada noć postane svežija, iskoristite ga za Manhattan ili Negroni.

Jedna boca može pratiti čitavo veče.

Vreme je da vermut izađe iz senke

Vermut je godinama imao pomalo nezahvalnu ulogu – svi znaju njegovo ime, ali ga mnogi poznaju samo kao sastojak drugih pića.

A upravo kada ga probate samostalno postaje jasno koliko je ta slika nepotpuna.

Crveni vermut može biti bogat, sladak i začinski. Suvi stil može biti elegantan, biljni i osvežavajući. Beli vermut može doneti cvetne, citrusne i nežno slatkaste tonove.

Možete ga piti čistog, sa ledom, sodom ili tonikom. Možete ga kombinovati sa hranom ili koristiti kao osnovu za neke od najpoznatijih koktela na svetu.

Zato sledeći put kada otvorite bocu vermuta zbog Martinija ili Negronija, nemojte je odmah vratiti na policu.

Sipajte malo u čašu, dodajte led i krišku citrusa.

Možda ćete otkriti da je sastojak koji ste godinama smatrali sporednim zapravo dovoljno zanimljiv da postane glavno piće večeri.